KRAGUJEVAC - Ko odraste na motoru, od njega se ne odvaja celoga života. Tako je i sa Jovanom Novkovićem iz Kragujevca, poznatim gradskim kafedžijom. Otkako ga je otac Nole „produvao“ kao dečaka u prikolici vojničkog „herleja“, Joca je zadojen ljubavlju prema motociklima, slobodi, brundanju mašina koje pružaju takav užitak kakav ne može da priušti ni najskuplji automobil.

Zato on danas u svojoj garaži ima sedam starih motocikala, potpuno ispravnih i spremnih da zapraše drumovima. A ostalih sedam popravlja, kompletira, strpljivo vraća u život. Najstariji je D-RAD iz 1924. godine. Menjač mu je velika poluga, ogibljenje lisnato, kvačilo nožno. Sa strane originalna prikolica... Retkost, ali ispravna, koja radi i juri...

- Motor treba da se voli, da se uživa u njemu. Pravi ljubitelji motocikle paze, neguju. Mnogi ih čuvaju u kući, kao člana porodice, jer na njima voze svoju dušu. Zato te mašine i traju decenijama. A ja skupljam baš stare, legendarne motore. Imam NSU star 70 godina, „beneli“ par godina mlađi, PUH, engleski BSA, i to model koji nosi naziv „zvezda imperije“. Ima još toga, a ponosim se sa sedam BMW motora, među kojima je i najbolji ikada napravljeni BMW R 69 S. To je bio nemački odgovor na japanske motocikle iz 1960. godine. Ima 600 kubika, 42 konjske snage, i juri brže od 180 kilometara na sat. Tu je i „BMW Isseta“, motocikl na četiri točka. Sedamdesetih godina je bio kod nas poznat kao „invalidski auto“ iako je reč o pravom motociklu koji se u inostranstvu mnogo vozio i bio jako popularan - priča Jovan Novković.

Stare motocikle gazda Joca nabavlja uglavnom od sugrađana. Nasledili su ih od očeva i dedova, a retko žele da ih voze. A ima i drugačijih slučajeva. Jako vredan „NSU maks“ iz 1954. godine Jovan Novković je pronašao kraj puta, bačenog u jarak, i dobio ga besplatno. Kako kaže, „samo da ga nosi“. A baš taj motocikl je čuven zbog mnogih inovacija koje su sa njim izazvale pravo revoluciju u moto-trkama.

- Mnogo sam motora poklonio prijateljima, a nijedan do sada nisam prodao. Moram sa nekim da se vozim, treba imati društvo, i zato sam do sada uspeo mnoge da zarazim ovim hobijem. Imam i pomagače, koji u slobodno vreme zajedno sa mnom glancaju, popravljaju, čačkaju stare motore. Tu su Peđa Vatra sa sinovima, braća Goraš... Skoro svi delovi mogu da se kupe preko kataloga, potpuno novi. Moguće je nabaviti od šrafa, šajbne, federa, pa do kompletne prikolice. A ono čega nema, stiže sa nemačkih buvljaka... Veze smo razradili, i motori žive... A onda, kada se leti okupimo, krećemo u porodičnu vožnju.

petak, 17. februar 2006.g.