Kraj školske godine...eto...odoše svi naši prijatelji stranci, native spikeri iz Amerike, Nemačke i Francuske. Bilo je lepo dok je trajalo. Fino smo vežbali konverzaciju, izlazili, napravili od njih simpatične kragujevčane :)


Njihova misija u Kragujevcu bila je da pomognu studentima stranih jezika kako bi konačno znali zašto uče jezike...čemu svo to učenje kada nema praktičnu primenu. Mislim da su posle ove školske godine svi osetili veće zadovoljstvo i prednost svog višejezičkog umeća.


Sinoć smo se pozdravili sa Andreom, simpatičnom francuskinjom... Dobila je na poklon majcu (vidi sliku), a zaključila je da će joj to sigurno pomoći da pronadje ponekog Srbina u Francuskoj, tek toliko da ne zaboravi poneku reč koju je ovde naučila i da umanji srbonostalgiju...


Ok, mislite da je nemoguće biti stranac u Srbiji i postati toliko vezan za naše običaje, ljude i celokupnu srpsku atmosferu... Evo jednostavnog dokaza...Amerikanci koji su takodje proveli ovde nekih 9 meseci, pisali su vrlo detaljno o svemu što su proživeli u Kragujevcu i kako su doživeli povratak u Boston. Vrlo simpatični doživljaji pa ako imate vremena pročitajte:


The Native speaker


American for hire


Well Andrea...hope you had good arrival in Paris. I was writing about the time you spend here, saying how great kragujevčanka you become and why is good to have t-shirt with sign 'Kragujevac' on (to find some serbian people in France, n'est pas? :) ...

À bientot :)

Preuzeto sa sajta:
http://vanja_dj.mojblog.co.yu/

utorak, 29. jun 2006.g.