КРАГУЈЕВАЦ – О крагујевачким Заводима „Црвена застава” ускоро ће, ако изузмемо неколико пожутелих литерарних радова, сведочити само „фића”, који се, захваљујући својим власницима, и даље котрља улицама многих градова бивше СФРЈ. Тај „мали ауто великих могућности”, како је „фића национале” рекламиран пре четрдесет година, и даље ће подсећати на југословенско привредно „чудо”, али без икаквих шанси да одложи пропаст највећег индустријског гиганта на Балкану из доба комунизма.
Актуелна српска влада коначно је преломила. Од великог „Заставиног” комплекса, који је обухватао на стотине предузећа у којима је радило више од 50.000 Југословена, остаће само једно акционарско друштво – „Застава-ауто”, предузеће које је основано после споразума са италијанским „Фијатом” о склапању и производњи српског „пунта”, односно „заставе 10”. Све остале „Заставине” фирме биће стављене на приватизациону „тезгу” или ће отићи у стечај, јер, како рече министар за капиталне инвестиције Велимир Илић, ММФ више не дозвољава субвенционисање друштвених фирми.

Један комунистички експеримент, настао на брдовитом Балкану, где су до педесетих година прошлог века расли само сељаци и песници, коначно одлази у историју. Покушај да се производи аутомобил, тај најсавршенији индустријски производ у који се уграђује између петнаест и двадесет хиљада делова, пропао је с доласком новог доба, ере тржишне привреде и транзиције у коме се власник капитала мора прецизно одредити. Обавеза да се структура власништва мора јасно препознати довела је до краја једне комунистичке утопије у оквиру које је све било свачије и – ничије.

До сада је приватизовано десетак „Заставиних” фирми: „Ковачница”, „Алатница”, „Заставашпед”, „Тапацирница”, „Застава промет”, „Електрорача”, ливница у Тополи... Ове фирме су, углавном, купили Словенци, осим „Ковачнице” коју је купила бугарска фирма. Словенци су заинтересовани и за куповину треће по величине „Заставине” фирме – „Камиона”, а у припреми је и трансформација „Застава-аутомобила”, које би се, са своја три погона, издвојило у посебну целину и понудило купцу по повољној цени. Остали делови, према плану, биће трансформисани у деоничарска друштва и препуштени тржишту.

Дакле, остаје само „Застава ауто”, предузеће које тренутно само продаје „пунто„, односно „заставу 10”, а које ће, према најавама директора Зорана Богдановића, почетком 2007. кренути и са производњом овог модела аутомобила. Богдановић је, на недавној конференцији за новинаре, најавио и нови уговор са торинским „Фијатом” о производњи још једног „Фијатовог” бренда. Да ли ће „застава 10” или нови модел моћи да постигну успех који је имао „фића”? Богдановић се томе нада, али светски стандарди производње су далеко одмакли, а тржиште је презасићено. „Застава” је мртва... Живела „Застава”.